Dolaskom u azil razveselili smo pse donijevši im hranu za koju se pobrinula profesorica Marks. Psi su odlično reagirali što smo zaključili po njihovoj zaigranosti. Sam pogled na azil ispunjava nas tugom, no oni koji tu žive daju mu sasvim drugi smisao. Obilazeći azil vidjeli smo mnogo pasa, upoznali se s njihovim životnim pričama i borbom za preživljavanjem. Sve što smo vidjeli i čuli izazvalo je u nama različite osjećaje, tugu ali i sreću jer ipak imaju krov nad glavom, nisu prepušteni ulici, na sigurnom su. Odlučili smo šetnjom razveseliti jednu grupicu pasa koja dugo nije bila izvan azilskih ograda. Povratkom u azil znali smo kako je kraj našem malom druženju s tim divnim stvorenjima, ali nadamo se da smo im makar nakratko pružili pažnju i ljubav. Sigurni smo kako ćemo im se još koji put vratiti te ih usrećiti novim šetnjama.

Tena Kezerle, 3.e